Lazar nam je dao svoje impresije o Kasapskoj Adi , a sada će nam pričati o jezeru Čepel.
Selo Mužlj nadomak Zrenjanina oduvek je bilo poznato po tome da se na 2m dubine nalazi fin i kvalitetan pesak. Vađenje peska se ovde radilo od davnina tako da se broj i veličina jama stalno povećavao. Podzemne vode i izvori su napunili ove jame, koje su se polako pretvorile u prelepa jezera. U jezerima su se pojavile i ribe : karaši, šarani, štuke i somovi. Nažalost, nebriga i krivololov su godinama uništavali ove peskare jer gde se prestalo sa kopanjem peska deponije su zamenile lepotu jezera.
Takvu sudbinu je doživelo i “Čepel”. Reč je o najstarijem mužljansko-zrenjaninskom peščanom jezeru, koje je nastalo još davnih šezdesetih godina, koje se po knjigama beleži kao »Peskara I«, ali kojeg su meštani nazvali Čepel. Po njima taj naziv je dosledniji jer dok su pumpe crpele pesak voda je polako izvirala iz dubine i ono je nastajalo kap po kap, i raslo kap po kap. Inače, u ovom naselju žitelji su bilo pretežno Mađjari, a kap se na madjarskom kaže “csepp”, dok Čepeli je reč koja asocira da je jezero nastalo od kapi.
Upravo ovo jezero u januaru 2005. godine, našlo je pravog domaćina.
Bili su to mladi momci iz ŽRSK »Banat« koji su imali jasnu viziju. Želeli su da se brinu o ovoj peskari, da bi se Zrenjaninci uključili u savremeni način ribolova »uhvati i pusti«. Tada u saradnji sa »Ribolovačkim savezom Vojvodine« su izdejstvovali da ta peskara bude izuzeta iz Ribarskog područja Tamiš i da se proglasi za šaranski revir. Sledili su godine napornog rada, u kojoj su, osim članova kluba, učestvovali i volonteri, ljubitelji čiste okoline i šarandžijskog sporta. Prvo preko učestalih radnih akcija je očišćen priobalni deo od bačenih starih šporeta, delova bicikala, probušenih šerpi, plastičnih flakona i ko zna još kakvog smeća, kao i od divljeg rastinja. Napravljeno je ukupno osamnaest pecaroških mesta, postavljena je rasveta na obali, izgradjen je objekat za čuvarsku službu, postavljeni su poljski sanitarni čvorovi, nivelisana je i uredjena obala, zasadjeni su rasadi sibirskog bresta, lipe i bagrema, izgradjen je objekat za okupljanje pecaroša.
Voda dobila konačan izgled i postala revir isključivo za komercijalni ribolov uhvati i pusti.
Na jezeru Čepel se odrzavaju mnogobrojna druzenja i takmicenja izmedju ostalog i Drzavno prvenstvo u pecanju šarana. Mnogo lepih uspomena imam sa ove vode od mnogobrojnih takmicenja, druzenja do slobodnog ribolova.
Sam pocetak mog šaranskog ribolova je započet upravo na ovoj predivnoj vodi. Jednom prilikom moj dobar drug me pozvao da idemo na štukijadu, na meni tada malo poznato jezero kod Zrenjanina. Bilo je rano jesenje, maglovito jutro i nije dozvoljavalo jasan pogled na samo jezero. Takmičenje je počelo pecali smo na pozici br. 18, zadnje mesto ili ćosak jezera, uz trsku. Kroz par sati magla se digla i jezero je došlo do izražaja, pravi šaranski revir. Nisam mogao dočekati sledeći slobodan vikend da se okušam u šaranskom pecanju na ovoj vodi. Sledeći vikend sam se spremio i došao sa kumom na 3 dana, da se okušamo pecajući šarana. Pecali smo na poziciji br 7, ne dovoljno spremni i edukovani za ovakvu vodu .
Dobili smo stručnu pomoć od Boleta, koji poznoje ovo jezero kao svoj dlan. Dao mi je instrukcije da lovim na levu stranu 105 m, a na desnu stranu 40m, da markerom nadjem sprudove , što sam i učinio. Sve je spremno i pecanje je počelo. Nekoliko šarana do samog mraka, prosecne težine 6kg. I ako nisu bili veliki bili su izuzetno borbeni, tako da na štapu ostavljaju utisak mnogo veće ribe.
Noć, uglavnom mirna, ali čim je sunce granulo riba se jvaila. Pecalo se na kukuruz sa malim sunđerom , a imao sam i tada popularne tvrde boile radhering i hot-demon. Hranio sam sa spod mixom koji se sastojao od kuvanog kukuruza, žita, ptičije hrane i konoplje. Rezultat je bio neizbežan, šaran ljuskar 16kg, tada moja najveca riba. Tu je sve počelo….posle razna druženja i 4 kola Revira Srbije gde sam upoznao mnogobrojne vrsne šarandzije kao sto su Braca, Bojanić, Majkić, Mudrinski i ostali .
I dalje lovim na Čepelu i jedva cekam ponovni susret sa starim asovima ovog našeg sporta …BISTRO SVIMA